Išle dvije ruže pustinjom.
Pošto su strašno ožednile priđoše izvoru:
– Mogu li se napiti vode? – upita jedna.
– Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu izvoru i napije se vode.
– Ja ne dam moju laticu! – rece druga ruža.
I one nastaviše zajedno kroz pustinju.
Kada dođoše do drugog izvora prva upita:
– Mogu li se napiti vode?
– Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu i napije se vode.
– Ja ne dam moju laticu! – reče druga ruža.
I one nastaviše zajedno kroz pustinju…
Dodoše do trećeg izvora…
Pa do četvrtog…
I na zadnjem izvoru ona ruža koja je davala uvene zato što nije imala više latica a ona druga uvene jer nije imala vode.
Pouka: DAVALA, NE DAVALA, UVENUĆEŠ!

18.04.2009. Kategorija Svaštara