Mlada Zagorka prodaje jaja na placu.
Ostali prodaju jaje po 2 kn, ali ona po 10 . Vrijeme prolazi, a ona
nije prodala nijedno.

Njeni joj govore: “Daj mala spusti cijenu ne buš nikad prodala!”,
a ona njima: “Bum sačekala, nigde se ne žurim”.

Vrijeme se natmurilo kao da će kiša, njeni joj opet govore:
“Daj spusti malo …”, a ona njima opet: “Bum čekala, nigdi se ne žurim”.

Svi su već digli ruke od nje, kad predvečer prilazi jojjedan gospodin
i reče joj: “Treba mi 200 jaja ne pitam koliko koštaju, ali trebala
bi da mi pomogneš da odnesem u svoj stan”,
a ona njemu odgovara: “Nema problema, se nigdi ne žurim”.

Unesoše oni jaja u stan, kad je gospodin upita: “Bili
sačekala da
spremim neko jelo pa da zajedno jedemo, sigurno si
gladna?”,
a ona njemu uobičajeno:”Bum sačekala, se nigdi ne
žurim”.

Pojeli su, kad opet će gospodin: “Bi li sačekala da nam kavicu skuham?”,
ona opet njemu : “Pak se nigde ne žurim”.

Popili su oni kavu, kad će gospodin opet: “Bi li sa mnom u spavaću
sobu imam ti nešto lijepo pokazati, si u žurbi?”,
a ona njemu po tko zna koji put: “Pak se nigde ne
žurim”.

Obavili oni to… kad se zagorka krene slatko smijati i
veli: “Kaj buju se moji sutra na placu pojeli od muke, kada
im bum pričala … em sam prodala sva jaja po cijeni koju sam tražila,
jela, pila i tri puta se ‘kresnula’ ”.

Gospodin da je ispravi veli: “Samo jednom smo se …”,
A ona opet ono njeno: “Bum sačekala, se nigde ne žurim !!!!”.

17.10.2011. Kategorija Mujo, Haso i ostali, Najbolji vicevi, Svaštara